Kruševo brdo: Najljepši odmor ljeto u zavičaju, oživljavanje sela i običaja

Autor: Slaven Šubara / Datum: 26.07.2016. 09:23

Bivši stanovnici planinskog sela Kruševo Brdo kod Kotor Varoši, koji žive u Srbiji, Sloveniji, Austriji i drugim državama, ovog ljeta masovno posećuju zavičaj. Njih nekoliko stotina, zajedno sa potomcima, obeležilo je velike pravoslavne svetkovine u ovom živopisnom selu na približno hiljadu metara nadmorske visine.

Ovde još vatra tinja u malo staračkih kuća, dok je nekoliko stotina domaćinstava davno opustelo. U školi u Kruševu Brdu, pričaju braća Tihomir i Stanimir Džambas, koji žive u Novom Sadu, nekada je bilo 400 učenika. Sada su vrata zatvorena, a zvono utihlo. I druge oronule zgrade, kuće, trgovine i ostali objekti podsećaju da je ovde nekada bio buran život. "Svakog leta dolazimo u zavičaj, pokušavamo oživeti svoje selo i drage uspomene. Kruševo Brdo je daleko od centra opštine, putevi su loši, ali nama je svaki dolazak drag i nezaboravan – priča Tihomir, koji je nedavno, pored crkve posvećene Caru Lazaru, organizovao ručak i druženje za komšije i prijatelje.Na slavlju nas je bilo više stotina", pohvalio se Džambas, rekavši da je to dokaz privrženosti svome selu i proplancima gde su nekada napasali stada maštajući o boljem životu.

Njegov komšija Boro Stanković, koji živi u Holandiji, planira izgradnju objekta za privremeni boravak u rodnom kraju, za sve koje želja povuče da ovde dođu na odmor ili u posetu. "U matične knjige retko upisujemo imena venčanih i rođenih, a često umrlih. Ipak, ohrabreni smo što naši ljudi nisu zaboravili zavičaj. Oni ovde sve češće dolaze, grade vikendice, popravljaju puteve i krče voćnjake", priča matičar Đuro Ivanović, koji godinama, zajedno sa mladim sveštenikom Damirom Vrhovcem evidentira i analizira podatke o Kruševu Brdu. Pane Gavrić, sudija Osnovnog suda u Kotor Varošu, seća se da je ovde nekada bilo mnogo stanovnika, posebno dece.

"Porodice su bile brojne, za sve nije bilo mesta pa su morali u svet", kaže Gavrić.

Potom su ratovi ubrzali migracije. Među malobrojnim stanovnicima koji dočekuju goste su starine Ilija Dražić, Stevan Buzić, baka Jelisavka Petrović te Mitra i Stevan Gutić, koji su za unuku Ivanu pripremili narodnu nošnju.

Dijana Mirković iz Grabovice, medicinska sestra zaposlena u KBC u Banjaluci, priča da je u Kruševu Brdu, Grabovici i Šipragama veoma malo omladine. - I oni žele otići odavde jer nemaju posla, što je tužno. Ovo je lepo mesto - smatra Dijana.Okupljanja su nezamisliva bez izvorne pesme pa su stalni zabavljači violinista Jovo Stojić, šargijaš Slobodan Jakovljević i pevači Nemanja Lukić i Dragiša Malčić.

Autor teksta: Slaven Šubara

Slaven Šubara

Iza mene je deset godina iskustva i rada u najboljim elektronskim medijima u regionu. Koristim najsavrmenije tehnike i mogućnosti koje danas pružaju internet i socijalne mreže. Dokaz za to je i portal ispred Vas koji koristi sopstveni CMS prilagođen potrebama KVoruma. Moja parola je rad, red, disciplina, srce, ruke, lopata. Samo znanjem i stalnim radom na sebi možemo ići naprijed. I sve najbolje stvari u životu tek treba da se dese, ni manje ni više već spontano…